Profesionalna firma za održavanje grobova i spomenika

ZAŠTO VEČNO SEĆANJE?

Moje ime je Ratko Vujović. Rođen sam 1978 god. i živim u Beogradu. Mlad sam ostao bez oba roditelja. Otac mi je preminuo posle duge i teške bolesti 2000-te godine, a majka iznenada 2004-te godine. Očeva smrt je bila očekivana, jer kad je neko toliko dugo bolestan (oko 10 godina), kada gledate kako se pati i bori, vremenom shvatite da dolazi neizbežno, da je kraj neminovan. Ali, iako to očekujete, nikada zapravo niste spremni za takav gubitak. Majčina smrt je bila još veći šok! Za šest meseci je izgubila bitku sa rakom i od jedne vitalne i vesele žene za kratko vreme ostala je samo uspomena.

Ratko Vujović

Ratko Vujović

Posle prvobitnog šoka i sahrane, kako prve tako i druge, krenula su da naviru razna pitanja. Da li sam bio dobar sin? Da li sam im dovoljno puta rekao da ih volim? Da li su znali koliko mi znači njihova ljubav i podrška? Grizla me je savest jer nisam provodio dovoljno vremena sa njima, mladost i brz tempo života uzimali su svoj danak. Čak sam i na groblje jako retko odlazio, jednostavno bilo mi je previše teško, emocionalna povezanost je bila prevelika. Svaki odlazak me je podsećao na sahranu, bol, gubitak, sve sam ponovo proživljavao. Sve sam to potiskivao u sebi, mislio sam da me niko neće razumeti.

Teško mi je padalo saznanje da su grobna mesta mojih najdražih neuredna, a jako sam želeo da sve to izgleda lepo i uredno. Zapitao sam se koliko ima ljudi kao što sam ja? Koliko ima ljudi kojima treba pomoć? Koliko ima starih i bolesnih koji ne mogu obići i održavati grobna mesta svojih najmilijih? Koliko je ljudi koji su se odselili u drugi grad ili državu i imaju isti problem? MNOGO. To sam uvideo jedan dan kada sam krenuo da obiđem grobna mesta mojih roditelja. Tek tada sam obratio pažnju i zatekao me je tužan prizor sa mnoštvom zapuštenih grobova. Shvatio sam da dosta ljudi nije u mogućnosti da na adekvatan način brine o večnim počivalištima svojih najdražih, bilo zbog bolesti, starosti, emocionalne povezanosti, geografske udaljenosti ili brzog tempa života.

Tada sam rešio da moram nešto preduzeti, kako za sebe, tako i za druge ljude sa ovakvim problemima. Rešio sam da pokušam da promenim svet na bolje, počevši od sebe, da izađem u javnost i govorim o svojim problemima i teskobama kao i problemima drugih ljudi koje sam uvideo, da podignem društvenu svest o poštovanju predaka i sećanja na njih, da pomognem ljudima kojima je pomoć potrebna, da učinimo groblja pristojnijim i očuvanijim mestima, punim dostojanstva, poštovanja i sećanja na pretke.

Rešio sam da napravim projekat Večno sećanje, firmu koja će se baviti održavanjem grobnih mesta i pomoći svima koji nisu u mogućnosti sami brinuti o večnim počivalištima svojih najdražih. Ovaj projekat je nastao kao omaž mojim roditeljima, kao uteha za moj bol, kao način da im se barem malo odužim za sve što su za mene učinili za života.

Ukoliko Vam je potrebna pomoć u održavanju grobnih mesta Vaših najmilijih pozivam Vas da nam se obratite na telefon +381 62 355 155 ili na e-mail office@vecnosecanje.rs ili da odaberete jedan od ponuđenih paketa ili usluga na našem sajtu, a mi ćemo se maksimalno potruditi da opravdamo Vaše poverenje.

Dozvolite mi da ispunim svoju misiju i viziju i da zajedno sačuvamo sećanje na naše najmilije. Oni su mnogo učinili za nas, a to je najmanje što mi možemo učiniti za njih. Zar ne?



Vaš,
Ratko Vujović